STOP, DOĐI, POGLEDAJ ME, NE DIRAJ, (CESTA)

Category: Nasi clanci
Written by Vida Hits: 5182

Signale kao što su STOP ili DOĐI, koje zapravo izrađujemo da bismo se njima poslužili kad psa moramo zaustaviti u opasnoj ili nezgodnoj situaciji, uvijek izrađujemo tako da ih vježbamo u situaciji koja nije opasna, tako da psa možemo nagraditi time prema čemu je krenuo. Npr., pas vidi poznatog psa ili psa koji nije opasan i smije se otići družiti. Međutim, mi ćemo reći stop i kad nas pas posluša, nagradit ćemo ga i nagradom i time što može otići dalje, ili samo time što može otići dalje, ovisno o tome u kojoj smo fazi izrade. Ako sto tisuća puta tako zaustavimo psa ili dozovemo k sebi i pustimo ga dalje da zadovolji svoju potrebu, pas će s užitkom poslušati signal jer mu uvijek nosi dobre posljedice. I onda ćemo moći jedanput u mjesec dana kad pas krene prema nečem opasnom, reći stop i psa staviti na uzicu i udaljiti se iz opasne situacije. Ako to stalno koristimo samo za situacije iz kojih tada udaljavamo psa, pas će to povezati s neugodnom posljedicom (nezadovoljavanjem potrebe i odlaskom), i neće biti tako voljan poslušati signal.

To je općenit princip koji upotrebljavamo za sve takve signale, a jedan od najizrazitijih primjera je DOĐI. Ako psa zovemo s dođi samo kad idemo kući, ili na nešto neugodno (kupanje) itd., pas neće imati nikakvu motivaciju poslušati dođi. Ako sto tisuća puta vježbamo tako da psa pozovemo, nagradimo i onda opet pustimo dalje, uspješno ćemo izraditi signal i moći ćemo se njime poslužiti i u opasnoj situaciji i taj jedan put vezati i odvesti psa. Opširno o DOĐI čitajte ovdje.

 

Kako konkretno izraditi stop?

Metodom kakve ja cijenim i smatram ih najučinkovitijim i najjednostavnijim (i ne samo ja), ovako:

Nuđenjem ponašanja (ili ostavljanjem hrane na targetu ako vam je tako draže) naučit ćemo psa da stane na target, neki četverokut, i ondje ostane. Kako? Pa svaki put kad pas prednjim šapama stane na target, to ćemo označiti i nagraditi.

Target ćemo postepeno pomalo pomicati sve dalje od sebe i čekati da pas sam ode na njega.  Svaki put kad ode i stane na target, to ćemo označiti i nagraditi. Nagradu pas može dobiti kod vas, tako da se onda opet od vas može udaljavati do targeta i da se navikne ići u vašem smjeru, a ne dalje od targeta.

Kad smo došli do određene, ne prevelike, udaljenosti od sebe, počet ćemo u trenutku kad pas nagazi na target govoriti STOP.  To ćemo ponavljati jako puno puta, iz dana u dan i postepeno ćemo udaljavati target od sebe, čak do nekih dvadesetak metara.

Kad smo sigurni da je pas usvojio ponašanje i naziv za njega, počet ćemo smanjivati target. Kad počnemo smanjivati target, vraćamo ga bliže k sebi. Uvijek je princip taj da se jedan kriterij smanji kad se drugi kriterij poveća.  Za svaku veličinu targeta opet ćemo ga postavljati sve dalje, a za svako smanjivanje veličine, vraćat ćemo ga bliže. Što duže radimo, napredak će biti sve brži. Individualan je, samo pazite da je pas dobro usvojio jednu razinu prije nego što ste prešli na drugu. Ako vidite da mu ne ide, vratite se korak unatrag. Pas nije glup, nego smo prebrzo za njega otišli dalje.

Postepeno ćemo doći do toga da je target sasvim malen, a zatim i do toga da target potpuno uklonimo i da je pas sad već stekao čvrstu naviku da se zaustavi kad čuje stop, jer će za to dobiti super nagradu.

Vjerojatno će nam trebati nekoliko tjedana da dođemo do toga, ako radimo svaki dan, nekoliko puta na dan po par minuta, ne duže. Psu vježba mora biti zabavna, ne dosadna, znači, ne smije se ponavljati previše puta, osobito za naše polarce. Samo je treba uporno raditi svaki dan tako da se psu čvrsto usiječe u mozak.

I kad ste došli do kraja, krenete u prave životne situacije. Jasno da ćete opet početi iz blizine, znači zaustavljati psa dok je još par koraka od vas i ne s prevelikim stimulansom ispred sebe. Polako ćete povećavati kriterije. Nećete psa zaustavljati na 50 m od sebe dok je u punom trku za zecom. (Pazimo na prag reakcije - što je to prag reakcije pročitajte ovdje.)

Općenito vrijedi pravilo - ako primijetite da je pas krenuo prema nečemu, a želite ga zaustaviti, učinite to ODMAH, dok je pas još blizu i nije u pretjeranom afektu. Ako je pas otišao 50 m od vas i ganja zeca ili ondje liže dijete ili se mazi s čovjekom, mora biti na visokoj razini izrađenosti vježbe stop ili dođi da bi se zaustavio ili vam se vratio. A ako je otišao daleko potući se sa psom, više nemate šanse. Dakle, pratite uvijek psa i čim vidite da je reagirao na nešto čemu ne želite da ode, zaustavite ga ili okrenite na sebe. Odmah. I tada imate najveće šanse za uspjeh, zapravo stopostotne. Ako ste signal dobro izradili.

Isplati se potrošiti nekoliko tjedana ili čak mjeseci života i temeljito izraditi nešto i to tako da će pas to činiti rado i motivirano, i onda imate psa koji godinama zna što znači stop ili dođi, bez vašeg izderavanja, kažnjavanja, autoritativnog zabranjivanja i sl., što stvara napetost, narušava vaš odnos sa psom i manje je pouzdano.

 

CESTA (bez verbalnog signala)

Ja psa bez verbalnog signala učim da se zaustavi na rinzolu i čeka da mu ja dam dopuštenje da prijeđe. Zašto? Zato da može sam stati na rubu ceste ako je daleko od mene, što je i poanta, zar ne? Ako je pas kraj nas, možemo ga zaustaviti i verbalno s čekaj, npr.

Kako to učim?

Također na target, ili može i samo na rinzol kao target. Bilo da radimo na četverokut kao target ili samo na rinzol, princip je taj da označimo trenutak kad je pas stao na target ili ispred rinzola, dok hodamo prema rinzolu. Rinzol im je vizualno uočljiv i dobro služi kao cue. Najlakše je s klikerom jer možete brzo i precizno označiti čas kad se pas našao pred rinzolom ili na targetu. Najbolje da nam je pas blizu i možemo mu odmah dati nagradu na mjestu čim mu kliknemo, ali držimo se malo iza njega da zaustavljanje ne poveže s našim zaustavljanjem. To ponavljamo, vraćajući se natrag, da shvati koncepciju zaustavljanja pred rinzolom. U drugoj fazi uz klik (koji služi i kao znak za kraj ponašanja) kažemo i otpusnu riječ (možeš, npr.), koju ćemo koristiti kao dopuštenje psu da prijeđe kad mi kažemo. I prijeđemo cestu sa psom. To ponavljamo. U trećoj fazi, kad vidimo da je pas shvatio da se treba zaustaviti, kad pas dođe do rinzola i zaustavi se, mi napravimo korak na cestu. Ako je pas ostao gdje je, klik i možeš. Ako je krenuo za vama, vratite se korak unatrag jer još nije dobro pokopčao da treba ostati ispred rinzola. Tako se malo po malo odmičete sve dalje po cesti prije klika i otpusta psa da prijeđe za vama.

Budite uporni i strpljivi i nemojte prestati dok niste sasvim sigurni da je pas naučio. Ako ste koristili target, smanjujte s vremenom target da ga potpuno izbacite.

 

VIDI, POGLEDAJ ME, GLE, KS-KS, CCC

Razni nazivi za istu stvar - pogledaj me u oči i priđi mi.

U treningu bez sile i korekcija služimo se preusmjeravanjem psa na sebe u situacijama kad želimo prekinuti psa u procesu uzbuđivanja, rasta napetosti, gubitka samokontrole i slično. Za to služe signali Dođi i Pogledaj me (kako god ih tko nazvao).

Astra recimo obožava ljude, osobito djecu. No ja ne mogu dopustiti da prilazi svakom koga vidi, osobito djeci, i pozdravlja ih, zato što ne vole svi pse i ne žele svi da pas liže ili dira njihovo dijete. Zato sam je naučila znak "ks, ks" ili "vidi", što znači, pogledaj u mene i dođi do mene. I nakon što to učini, ili će dobiti nešto super jer ne smije otići pozdraviti, ili će onda moći ići pozdraviti ako ljudi kažu ili pokažu da se žele družiti s njom. Naučila sam je da u času kad ja to kažem, ona iskontrolira svoj impuls, strpi se, i onda će ili dobiti što želi ili nešto još bolje. Pritom ljude i djecu ne povezuje s nečim lošim (mojom korekcijom, ljutnjom), ne stvara se nikakva napetost, pas se smiruje i koncentrira. Ovakve su situacije benigne, ali to je primjenjivo i na bilo koju drugu situaciju u kojoj pas počinje pokazivati i nepoželjnu reakciju, ako se na nešto šilji, previše uzbuđuje i slično.

Kako se izrađuje?

Stanemo mirno pred psa i čekamo da nas pogleda. Kad nas pogleda, to označimo i nagradimo. Kad pas počne učestalo nuditi pogled i sigurni smo da je shvatio što želimo od njega, pogledu počinjemo pridruživati riječ. Gle, vidi, ks-ks, što god želimo. Prvo u času kad nas pogleda, pa postepeno netom prije nego što nas pogleda i na kraju prije nego što nas pogleda. Postepeno mijenjamo prostoriju, distrakcije, svaki put se vraćajući korak unatrag, čekajući da pas ponudi pogled, pridružujući mu riječ u tom času pa onda poslije prije.

Izlazimo van iz stana i opet se vraćamo korak unatrag s kriterijima. Izrađujemo uz što veće distrakcije, pazeći da pas nije toliko obuzet distrakcijama da u toj fazi izrade nije sposoban odreagirati na signal (i opet prag reakcije).

Kad smo temeljito i do kraja izradili signal, možemo se njime poslužiti u bilo kojoj situaciji u kojoj želimo prekinuti psa u nekom nepoželjnom ponašanju - što prije, to bolje. Što je intenzitet nepoželjnog ponašanja slabiji (pas je tek dignuo uši jer je vidio mačku, još ne juri za njom), to ćemo lakše preusmjeriti psa i prekinuti ponašanje. Ako je pas već daleko od nas i u afektu, sigurno nas neće ni čuti ni registrirati. Pogledajte filmić Emily Larlham (Kikopup).

 

PUSTI, NE DIRAJ, OSTAVI (U ZABRANAMA EKVIVALENT STROGOM NE ILI FUJ!)

Bez prisile i korekcija možemo psa naučiti da ne dira nešto što je na podu, mačku ispod auta, izmet u šumi, opasnog psa, strvinu ili bilo što drugo što je pas uočio i prema tome ide, a mi to ne želimo. Postoji nekoliko varijanti toga ponašanja, no sve su slične i metoda izrade je slična, samo svatko može izabrati verziju s raznim signalima ili bez signala. Naprimjer, možete učiti psa da nešto ne dira uopće kad kažete signal "Ne diraj", i to tako da onda od vas dobije nešto drugo, bolje. Možete naučiti psa da bez signala automatski ne dira dostupnu hranu dok ne čuje dopuštenje. Možete učiti psa da na signal "Ne diraj" ne dira hranu dok ne čuje dopuštenje i onda smije pojesti tu istu hranu. Ovisi što psa želite naučiti.

Najbolje ćete shvatiti kako se izrađuje nuđenjem ponašanja i postepenim učenjem ako pogledate naprimjer ovaj filmić od Kikopup (za "Ne diraj uopće") ili ovaj filmić Donne Hill (za "Ne diraj", "Možeš dirati") ili pročitate ovaj članak Joan Orr. Na engleskom se to uglavnom zove Leave It (ne diraj), Zen ili Off. Tako se stvara čvrsta navika, ponašanje je puno pouzdanije nego zabranama i korekcijama jer pas točno zna što treba učiniti i želi to učiniti jer će posljedice biti dobre, a izostaje cijeli onaj asortiman negativnih posljedica korekcija o kojem pišem u članku Kazne i korekcije. Naučimo psa da mu se puno više isplati ne dirati nešto što ne želimo da dira jer će onda od nas dobiti nešto puno bolje. I pas će onda signal poslušati s voljom i motivirano. Ako smo ga dobro izradili. Jednostavno, zar ne? Samo se treba malo potruditi i miran si. Bob Bailey je rekao: "Training is a mechanical skill." Matematika. Kao za svaki signal, psu duboko usadimo u mozak da su posljedice signala Pusti uvijek jako dobre, isprogramiramo psa kako da na taj signal reagira. A tako puno ljudi neprestano se izderava na psa ne i fuj, najčešće bez rezultata jer nisu psu na taj način usadili u mozak što znači ne ili fuj ili uz rezultat da se pas naučio ne usuditi nešto dirati, no pritom je pun napetosti, što može biti opasno. Jedanput davno pomagala sam u učenju psa na taj način da nešto ne dira. Pas je bio pit bul, ja bih pružila ruku s hranom, i svaki put kad bi pas krenuo prema njoj, vlasnik ga je jako cuknuo i izderao se Ne! Kad smo ponavljali treći put, kad sam ispružila ruku s hranom, pas je na mene zarežao. Naravno, kad je povezao moju ruku s korekcijom i kaznom i vrlo neugodnim iskustvom za sebe. Moja je ruka bila nešto što izaziva ljutnju njegovog vlasnika i fizičku i psihičku bol u psu. Uopće mi nije bilo svejedno, a da me pas ugrizao, ne bi bio kriv on, nego ljudi koji su ga tom metodom učili.

No najčešće se ljudi ne potrude ni tako učiti psa što znači Ne. Nedavno smo prolazile parkom, a na jednom mjestu bili su na tlu komadi peciva. Kraj nas je bio čovjek s labradorom. Astra i labrador otkrili su peciva. I ja i vlasnik labradora to smo primijetili. Ja sam jedanput veselo rekla Pusti i Astra je došla do mene odmah i dobila bolju nagradu i veselo otišla sa mnom dalje. Vlasnik labradora krenuo se derati na njega. Nakon nekoliko minuta ja sam se okrenula i u daljini još vidjela čovjeka kako lovi svog labradora i izbezumljeno se dere Ne, a labrador cijelo vrijeme jede peciva i ne šljivi ga ni pol posto.